Putovati po Evropi

U prethodnom članku sam spomenuo moju fascinaciju Portom i portom. U jednoj od poseta gradu, bili smo u jednoj od vinarija koje proizvode porto. Tu sam se upoznao sa načinom proizvodnje i istorijatom porta. Evo šta sam zapamtio (a nešto i dodao zahvaljujući Wikipediji).

Porto je slatko dezertno vino. Najčešće je to crno vino, ali se proizvodi i beli porto. Grožđe od kojega se pravi vino dolazi iz plodnih vinograda koji se nalaze u dolini reke Douro. Na portugalskom se zove Vinho do porto.

Posle berbe, grožđe se prebacuje do Porta (tačnije, do Gaje) rekom. U prošlosti su se koristili mali brodići sa ravnim dnom za prevoz grožđa. Brodići se zovu barcos rabelos. Korišćeni su sve do sredine 20. veka, kada je na reci napravljeno nekoliko hidrocentrala, pa barke više nisu mogle da prođu. Danas se barke mogu videti na u Portu, gde su privezane za obalu i služe za ukras.

Proces proizvodnje porta započinje kao i kod običnog vina: grožđe se iscedi, i onda se sok ostavi da fermentuje. Međutim, kod porta se fermentacija prekida dodavanjem aguardentea. Aguardente je sličan našoj rakiji (probao sam). Kada se to uradi,  u vinu ostaje dosta šećera, pa je i dalje lepo i slatko, a glavnina alkohola u portu potiče od aguardentea. Porto sadrži oko 18-19% alkohola.

Tri glavne vrste porta su Ruby i Tawny. Postoji i Branco, što je obično Ruby pravljen od raznih vrsta belog grožđa . Razlika između Ruby-ja i Tawny-ja je u tome što se Ruby ostavlja da ostari u drvenim buradima, a Tawny u staklenim. Naravno postoje još razne druge vrste i podvrste ovog vina, ali razlika je u nijansama.

Meni je posebno bilo interesantno kako je porto nastao. U 18. veku, Englezi su zaratili sa Francuskom, koja im je do tada bila glavni snabdevač vinom. Naravno, zbog rata je u Engleskoj ponestalo vina, pa su počeli da ga uvoze iz Portugala. Konkretno, iz Porta. Međutim, pošto je brodovima trebalo dosta vremena da stignu iz Portugala u Englesku, vino se često kvarilo tokom putovanja. Da bi to sprečili, engleski trgovci su u vino dodavali brendi, jer to mu produžava vek trajanja. Tako je nastala ova nova vrsta vina. Uticaj Engleza se može videti i dan danas u imenima poznatih portugalskih proizvođača vina: Taylor, Sandeman, Croft (moj omiljeni), Graham, Offley, itd.

Postoji širok raspon cena porta. Može se kupiti staro vino (iz 19. veka) za nekoliko stotina evra, zatim desetogodišnje, dvadesetogodišnje ili tridesetogodišnje vino za cenu između 50€ i 200€. U prodavnici u Portu najjeftiniji porto je oko 6€. U supermarketu u Aveiru se može kupiti flaša Crofta za manje od 4€. A najbolje je to što je i najjeftini porto veoma lep i ukusan.

Za kraj: Saude!

Rođen sam 22.04.1986. godine. Rodom sam iz Šida u Sremu i trenutno boravim u Novom Sadu, gde studiram inženjerski menadžment na FTN-u. Prethodnu godinu sam proveo u Portugalu i odatle potiče većina mojih iskustava o kojima ću pisati. Blog sam započeo kao predispitnu obavezu na predmetu Elektronsko poslovanje, ali nameravam da nastavim da pišem i kada završim sa ispitom. EDIT: Predispitne obaveze su izvršene. Dalje pišem samo iz ličnog zadovoljstva.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Salcburg - grad muzike
• Filmska zvezda
• Povratak otpisanog
• Posle pauze
• Mali izlet
• Zašto sam došao u Mumbaj?
• Komunikacija
• Još malo glume
• Umetnički život nije lak
• Audicija

• Razno [9]
• 'Ekskurzije' [3]
• Indija [15]
• Mađarska [1]
• Mesta [5]
• Osobe [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom