Putovati po Evropi

Od svog boravka u Portugalu sam očekivao mnogo: da vidim sveta, da upoznam nove ljude, doživim neke stvari koje ne bih mogao da iskusim kod kuće... Ukratko – da proširim vidike. Svašta sam očekivao, sem jedne stvari: da se zaljubim.

Međutim, u skladu sa Marfijevim zakonom, zaljubio sam se. U ovom članku ću vas ukratko upoznati sa Aleksandrom. Ovo ne pišem kako bih se hvalio kako imam devojku (dobro, možda jednim delom i iz tog razloga :)). Pišem zato što sam skoro celu portugalsku avanturu proveo sa njom, na sva putovanja sam išao sa njom. Ona mi je bila neka vrsta turističkog vodiča u početku. Ona je bila (i jeste) bitan deo svih mojih doživljaja u proteklih godinu dana, pa mislim da ne bi bilo loše da napišem nešto malo o njoj i stvarima vezanim za nju.

Zove se Aleksandra. Iz Poljske je. Međutim, svima je poznata kao Ola. Ola je poljska verzija nadimka Saška. Starija je od mene oko 7 meseci. U početku smo bili dobri drugovi. Posle mesec-dva dana je to postalo malo više od drugarstva, a ubrzo je preraslo u pravu vezu. Možda najviše na moje iznenađenje.

Mnogo stvari o Evropi koje sam naučio, naučio sam od nje. Pošto Ola dolazi iz zemlje koja je u Evropskoj Uniji, a vize su joj nikada nisu trebale, ona je od svoje 15. godine putovala. Radila je dva leta u Velikoj Britaniji, autostopom stigla od Poljske u Holandiju, proputovala Ukrajinu, Finsku, i ko zna šta još. Nadam se da će poželeti da neka od tih iskustava podeli sa nama na mom blogu. Naučio sam od Ole kako da putujem – koje su avio-kompanije najpovoljnije, kako naći dobar (čitaj: jeftin) hostel i, što je najvažnije, zahvaljujući njoj sam se svugde odlično proveo.

Upoznao sam dosta Olinih prijatelja. I od njih sam mnogo stvari naučio. Npr. dosta Olinih drugarica ima momka koji nije Poljak. I većina ih manje-više uspešno održava vezu na daljinu. Takođe, većina njenih prijatelja je bilo negde na studentskoj razmeni od bar jednog semestra. Čak i kad nemaju mnogo novca, oni se zaposle, i štede da odu negde. Primer za to je Olina dobra drugarica Agnieszka, koja već nekoliko godina radi kako bi imala dovoljno novca da ovog januara ode u Finsku na jedan semestar. Upravo ovakva iskustva su razlika između studenata iz Srbije i iz Evropske Unije. Kada bar 5-6 tvojih drugova bude negde na razmeni i kaže da je to super stvar, ti odlazak na razmenu više ne doživljavaš kao nešto nedostižno. Kada bar 5-6 tvojih drugara uspešno održava vezu na daljinu, ni tebi više to ne izgleda kao nemoguća misija.

Više o Oli ćete naučiti u narednim člancima, kada budem opisivao mesta poput ovih na slikama:

I, za kraj :)

Rođen sam 22.04.1986. godine. Rodom sam iz Šida u Sremu i trenutno boravim u Novom Sadu, gde studiram inženjerski menadžment na FTN-u. Prethodnu godinu sam proveo u Portugalu i odatle potiče većina mojih iskustava o kojima ću pisati. Blog sam započeo kao predispitnu obavezu na predmetu Elektronsko poslovanje, ali nameravam da nastavim da pišem i kada završim sa ispitom. EDIT: Predispitne obaveze su izvršene. Dalje pišem samo iz ličnog zadovoljstva.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Salcburg - grad muzike
• Filmska zvezda
• Povratak otpisanog
• Posle pauze
• Mali izlet
• Zašto sam došao u Mumbaj?
• Komunikacija
• Još malo glume
• Umetnički život nije lak
• Audicija

• Razno [9]
• 'Ekskurzije' [3]
• Indija [15]
• Mađarska [1]
• Mesta [5]
• Osobe [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom